1. Koja terasa?

Written by Sonja

Sunday, 31 January 2010 16:33

There are no translations available.

Na adresi Dr. Aleksandra Kostića 19, pre četrdesetak godina podignuta je stambena zgrada za zaposlene Pošte sa tridesetak malih stanova na 6 spratova i ravnim krovom tj. zajedničkom terasom sa lift kućicom, vešernicom i jednim stanom.

Pošto su u to vreme već bili na snazi novi, mnogo strožji gradjevinski propisi, tri objekta na ravnom krovu/terasi su morala biti izgradjena kao laka konstrukcija, što će reći od šuplje cigle sa krovnim pokrivačem pod vrlo blagim nagibom i termoizolacijom, hidroizolacijom i tankim limom. Zahvaljujući tome, i pored više nego skromnog unutrašnjeg uredjenja, čitava zgrada, uključujući i postojeće objekte na ravnom krovu/terasi, je bila stabilna, sigurna, uslovna, solidnog kvaliteta, a instalacije su funkcionisale besprekorno. Zajednička terasa nije prokišnjavala, a stanari su je svakodnevno koristili za sušenje rublja, održavanje tepiha, a leti su provodili sate i sate uz kafu, uživajući u druženju i prelepom pogledu na Savu i Novi Beograd.

Predstavu kako je izgledao ravan krov do nadzidjivanja možete steći iz sledeće grube skice.

Početkom devedesetih Opština Savski venac raspisuje konkurs za nadzidjivanje ravnog krova i adaptaciju vešernice. Vešernica je adaptirana propisno i u roku i useljena 1993, a dozvolu za nadzidjivanje jednog stana od 64 kvadrata na sredini ravnog krova je dobilo društveno preduzeće Novogradnja. Prema odobrenom projektu, sa svake strane novoizgradjenog stana morala je da bude ostavljena po jedna manja terasa (jedna kao put za evakuaciju u slučaju požara, a druga, jer prema Zakonu o nadzidjivanju iz 1988. nije smeo da se nadzidjivanjem bitno umanji kvalitet života u zgradi, a u ovom slučaju naročito postojećeg stana na ravnom krovu). Ovi radovi su završeni negde krajem 1993. ili početkom 1994. Nisu svi stanari bili presrećni zbog ovog nadzidjivanja, ali se niko nije bunio, jer ipak nisu imali direktnih šteta i problema u svojim stanovima, a kao naknadu za ustupljeni prostor investitor je zgradu pokrio kosim krovom, što je trebalo da bude trajno obezbedjenje od eventualnog prokišnjavanja u budućnosti. Za sušenje rublja i odmor, stanari su i dalje imali kakvu-takvu terasu, mada mnogo manju.

Tako je i pored nadzidjivanja stana na ravnom krovu sve je i dalje bilo podnošljivo i tako bi do danas ostalo, da se jedan pametnjaković nije dosetio...

U nadzidani stan useljava se radnik „Novogradnje“ Zoran Kastratović i ne časeći časa, kreće u akciju, a Opština Savski venac ga prati serijom gradjevinskih dozvola. Prvu od njih mu izdaje već 8. juna 1994. i njome mu dozvoljava pripajanje dela tavanskog prostora površine 125 kvadrata, zatim nekoliko dana kasnije još jednu za pripajanje dela terase (ne kaže koje, mada to suštinski ne menja ništa, jer nije smela da se pripoji ni jedna) u površini oko 12 kvadrata.

I tad nastaje čitav cirkus. Investitor Kastratović prvo zatvara, ne jednu, već obe terase, ne hajući mnogo za to što je pritom zazidao put za evakuaciju u slučaju požara i vrata i prozor kuhinje stana 32.

Vlasnici stana 32 nisu pomogli ni protesti ni žalbe. Jedino što je dobila bio je prozor na bočnoj fasadi i proširenje njene kuhinje za oko 1,5 m. Ne bi ona dobila ni tih 1,5 m, da je Kastratović nekako mogao da izbije prozor na drugom delu bočnog zida. Ali nije mogao, jer se na tom delu nalaze dimnjaci susedne zgrade, pa bi prozor bio beskoristan i besmislen, a i spolja bi se videlo da se na tom objektu radi nešto mnogo nezakonito.

Ako u Opštini pomenete ove dve terase, praviće se ludi, jer nisu smeli da izdaju dozvolu za pripajanje ni jedne od njih. Levu nisu smeli da dozvole, jer to nije bilo dozvoljeno po ondašnjem Zakonu o nadzidjivanju zgrada, a desnu zbog kršenja protivpožarnih propisa.

Kasnije ćete videti da Opštini kršenje zakona i propisa nije bilo nikakav problem. Kršili su ih sve, neke manje, a neke više, zavisno od potreba u datom trenutku. Kritika i sankcija se nisu plašili Sankcija, koliko znam, nikad dosad nije bilo, ma šta oni uradili, a za izbegavanje blagih kritika su imali obilje odbrambenih mehanizama i oružja: prećutkivanje u stilu "koji medved?", polovično i pogrešno informisanje nezadovoljnih stranaka i javnosti, poluistine, zamajavanje stranke po začaranim krugovima, iscrpljivanje raznim dugogodišnjim procedurama, prebacivanje odgovornosti na druge službe i institucije (omiljeni trik im je upućivanje na sud, a svi znamo kakvi su nam sudovi), klevetanje stranke na višim instancama kojim bi moglo pasti na pamet da preispitaju njihov rad, a nisu se gadili ni pritisaka na stranku za koji su koristili druge institucije i sitne kriminalce.

Zima

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Prijava

Noviji članci

GTranslate