4. Okretne igre - tango za dvoje

Written by Sonja

Tuesday, 16 February 2010 04:28

There are no translations available.

Kad sam prvi put posetila opštinu Savski venac da zavirim u dokumentaciju uz ovaj predmet, zatekla sam svega par investitorovih zahteva i jednu dozvolu/saglasnost za pripajanje dela tavana. Drugi put je toga bilo već malo više, a treći put su odbili da mi pokažu predmet (dosta, kažu, dva puta... šta sam navalila, izmazaću im arhivu), pa sam o daljem razvoju i rastu predmeta saznavala posredno, delom iz sudskog veštačenja. Kao što vidite, panta rei, bilo da mi to znamo ili ne. Zato su sve varijacije spisa moguće. Ipak, ono što je najbitnije, a to je stanje na terenu, ostalo je do danas nepromenjeno i ono najbolje govori o radu opštinskih službi. Nikakvo šminkanje papira ne pomaže kad je objekat izgradjen naopako.

Prema mojim poslednjim informacijama i uvidima, u opštinskim spisima su se nalazile četiri dozvole koje se obično nazivaju gradjevinskim. Od toga, dva su rešenja kojim se dozvoljava pripajanje prostora, a druga dva su prave gradjevinske dozvole za izvodjenje radova na pripojenom prostoru.

U rešenju od 08.06.1994. (broj 46-408/94-III-03)

Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene imovinsko-pravne i gradjevinske poslove kaže da se rešenje izdaje na zahtev Kastratović Zorana, ali ne navodi na koji zahtev, tj. datum i broj pod kojim je zahtev zaveden. Nije od preterane važnosti, ali otežava snalaženje i povezivanje.

Dalje se kao osnov za izdavanje rešenja navode članovi Zakona o opštem upravnom postupku koji propisuju formu rešenja, kao i član 34 Zakona o nadzidjivanju zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove. Ovaj poslednji doslovno glasi:

„Član 34.

Zajedničke prostorije odnosno njihovi delovi za koje ne postoje tehnički uslovi za pretvaranje u posebne stambene jedinice mogu se pripojiti susednim stanovima u zgradi u cilju rešavanja stambenih potreba, pod uslovima koji su ovim zakonom utvrđeni za pretvaranje zajedničkih prostorija u stanove.

Pravo na pripajanje ostvaruje se bez konkursa.

Opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove odlučuje o pravu na pripajanje na osnovu zahteva investitora.

U slučaju kad ima više zainteresovanih investitora, pravo prvenstva u ostvarivanju prava na pripajanje ima investitor čiji je stan sa najvećim nedostatkom stambenog prostora po merilima o racionalnom korišćenju stanova utvrđenim u skladu sa zakonom.“

Dakle, osnov za rešenje o Kastratovićevom pravu na pripajanje tavana je to što je nadležni Organ procenio da za tavan ne postoje tehnički uslovi za pretvaranje u zasebnu stambenu celinu (verovatno se misli na prilaz/ulaz), ali ovaj niski tavan na šupljoj cigli bez betonskih stubova po njima jeste podesan za pripajanje, za korišćenje i za radove većeg obima. I, naravno, najpodesniji je za pripajanje baš investitorovom stanu, kao i sve ostalo. Vidimo da su pritom navodno primenili kriterijum iz poslednjeg pasusa člana 34 i utvrdili da baš investitorov stan od 64 kvadrata ima najveći nedostatak stambenog prostora, za razliku od ostalih stanova na poslednjem spratu (zelenog stana od 42 kvadrata i plavog stana od 20 kvadrata) u kojim živi više od po jednog lica.

Ajde de!

U izreci rešenja se investitoru daje pravo na pripajanje dela tavanskog prostora površine 125,35 kvadrata. Nije jasno koji je deo tavana u pitanju, ali bi se po brojci reklo da se radi o većem delu tavana, minus prostor iznad zelenog i plavog stana, koji na njihovu veliku žalost, baš nikako nisu mogli da mu daju, jer nisu postojale saglasnosti vlasnika ova dva stana. Činjenica da investitor nije dobio, niti je mogao dobiti pravo na pripajanje čitavog tavana, a on ga je pripojio celog, do poslednjeg milimetra, kasnije će biti od presudnog značaja za ispravnost objekta, ali će je sve opštinske službe sistematski prećutkivati i vešto izbegavati. Ako ih naročito jako pritisnete, pribeći će i vrlo slobodnom tumačenju ovog rešenja.

Zatim se navode prava i obaveze investitora i stanara, izmedju ostalog i obaveza da se svi radovi završe u roku od 6 + 6 meseci (a radovi na tavanu su trajali najmanje šest godina), kao i obaveze investitora i organa uprave u pogledu obeštećenja stanara (stanari nisu obeštećeni).

U „Obrazloženju“ se izmedju ostalog navodi Odluka SO Savski venac od 16.03.1994. pod rednim brojem 24 i 25 koju nisam videla, ali u kojoj je, kaže, previdjeno pripajanje dela tavanskog prostora površine 125,35 kvadrata stanu br. 19 u potkrovlju zgrade u ulici Dr. A. Kostića br. 19 u Beogradu. Šta je ovde smuljano, pojma nemam, ali je i bez Frojdovog tumačenja omaške (br. stana) jasno da je opština Savski venac ta koja je utvrdila i dozvolila, odn. odlučila da može da se podigne gabarit zgrade i na tavanu koji leži na šupljoj cigli izgrade tri velika i teška kupatila i dve velike i teške terase.

Onda sledi rečenica:

„Na osnovu ove činjenice, utvrdjeno je postojanje opšte društvenog interesa za predmetno pripajanje“.

Iako, kao što već rekoh, ne znam šta sadrži navedena odluka od 16.03.1994, na nevidjeno mogu reći da je ova rečenica u ovom kontekstu besmislena, jer u kakvom opštem društvenom interesu može biti kršenje propisa? I kakav interes ima društvo u tome da jedan čovek dobije 200 kvadrata po zgradu štetnog i opasnog stambenog prostora?

Ne može ih opravdati ni sledeći pasus u kom navode da je Opština Savski venac nosilac prava korišćenja i raspolaganja na zgradi. Naprotiv, ta činjenica da su raspolagali tudjom imovinom ih je samo još više obavezivala na poštovanje propisa.

U „Pouci o pravnom leku“ saopštavaju da je rok za žalbu 15 dana. Medjutim, nikakav rok za žalbu za stanare i etažne vlasnike nije postojao, jer stanari i etažni vlasnici nisu dobili ovo rešenje. Očigledno, nije postojala ni namera opštine da im ga uruči, o čemu svedoči činjenica da je u spisima stajao samo jedan primerak ovog rešenja, ovaj čiju sam scan-kopiju ovde priložila, a to je upravo primerak namenjen skupu stanara i etažnim vlasnicima („štiklirana“ je stavka „Skupu stanara i etažnim vlasnicima“).

Ovaj trik sa neuručivanjem rešenja na koje bi zainteresovana stranka mogla uložiti žalbu se primenjuje svuda u našoj administraciji i zaista predstavlja efikasan pravni lek - aspirin, za da nam korumpiranu nam administraciju ne boli glava. Kad rešenje koje niste dobili jednom stupi na snagu, više nikakvi prigovori vam neće pomoći. Od portira i šalterskih službenika, pa do ministra, svi će konstatovati kako vam je istekao rok za žalbu i prozvati sledećeg. Ne znam kako patuljak da se zaštiti od ove manipulacije. Izgleda da nema načina. Jedno vreme sam se nosila mišlju da kad god prolazim pored neke državne institucije svratim i priupitam ih jesu li poslednjih dana propustili da mi pošalju neko rešenje, ali sam odustala, pošto ta informacija ne stiže do prijemnih šaltera do kojih ja-patuljak jedino dobacujem.

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Prijava

Noviji članci

GTranslate