5. Žongliranje

Written by Sonja

Monday, 22 February 2010 09:04

There are no translations available.

Na isti način i na istom obrascu kao i odobrenje iz prethodnog nastavka, izdato je i postalo pravosnažno još jedno slično. U tišini, kao strogo poverljiv dokument, a bez zakonskog osnova, verovatno samo na lepe oči investitorove, boje sveže opranih dolara, opština odobrava istom da si pripoji deo jedne od terasa površine oko 12 kvadrata.

Iako se u njemu ne precizira na koju se terasu misli, naslućujemo da se radi o onoj na koju izlazi zeleni stan, a koju je investitor već bio uzurpirao nekoliko meseci ranije.

Naravno, ni ovo rešenje stanari i etažni vlasnici nisu videli, bar ne u roku odredjenom za žalbu. A morali su, ne samo da ga vide, već i da daju svoju pismenu saglasnost sa ovim pripajanjem da bi procedura mogla da se nastavi.

Po pravilu, kad investitor dobije ovakvo jedno odobrenje, na osnovu njega izradjuje glavni projekat, spakuje ga i preda u nekoliko institucije (Vodovod i kanalizacija, Elektrodistribucija, Sanitarna inspekcija i Protivpožarna inspekcija), koje, ako je projekat u redu, izdaju svoje saglasnosti sa projektnom dokumentacijom, bez kojih opština ne može odobriti izvodjenje radova, tj. izdati gradjevinsku dozvolu. Kriterijumi ovih službi za izdavanje saglasnosti nisu ni previsoki ni nedostižni. Bila sam prisutna u jednoj od inspekcija kad je odbijen projekat za jedan restoran, jer u kuhinji nije bio predvidjen nikakav otvor za ventilaciju. Traži se,dakle, da objekat bude normalan, zdrav i bezbedan. Istovremeno sa izdavanjem saglasnosti, inspekcija udara i svoj pečat i potpis na glavni projekat, kojim potvrdjuje da se izdata saglasnost odnosi baš na taj projekat, a ne na neki drugi. Kad investitor pribavi sve propisane saglasnosti, opština izdaje gradjevinsku dozvolu i radovi mogu da otpočnu.

U predmetu Zorana Kastratovića o pripajanju dela tavana i dela terase, medjutim, nema saglasnosti od sanitarne i protivpožarne inspekcije, niti na glavnom projektu postoje pečati od ovih inspekcija. Već ovo je više nego dovoljno za sumnju da u ovom predmetu mnogo štošta nije u redu.

Forme radi, u opštinskim spisima u predmetu Zorana Kastratovića za pripajanje, umesto pravih, ubačene su ove dve saglasnosti:

a) Protivpožarne inspekcije

b) Sanitarne inspekcije:

Vidimo da su ove saglasnosti izdate u januaru odn. februaru 1994. a odobrenja za pripajanje na osnovu kojih su one navodno izdate datira iz aprila 1994. Budući da to tako ne ide, da je takav redosled papira naopak i neizvodljiv, jedino što možemo zaključiti jeste da ove saglasnosti nisu izdate za ovaj projekat i da je postojalo još neko ranije odobrenje, izdato verovatno još 1993. Da je u pitanju neki sasvim drugi predmet i drugi projekat, govori i ime na koje su ove saglasnosti izdate - Goran Kastratović. Investitor se zove Zoran Kastratović. Ako ste pomislili da je u pitanju greška u kucanju, varate se. Lice Goran Kastratović zaista postoji i to je investitorov rodjeni brat. U tekstu se ne pominje ni pripajanje niti investitorov stan, pa je verovatno Goranu Kastratoviću bilo odobreno, ne pripajanje tavana, već formiranje nove, zasebne stambene jedinice. I konačno, pitanje je da li je i Goranov projekat bio u redu, budući da na sanitarnoj saglasnosti, kao što možete da vidite i sami, nema ni pečata ni potpisa inspektora.

Bez uvida u projekat na koji se ove dve saglasnoti odnose, nemoguće je odgovoriti na mnoga pitanja koja se nameću. Izmedju ostalog i kako je predvidjeno da se ulazi u stan za koji je opština izdala odobrenje na ime Goran Kastratović, pošto se zajedničko stepenište završava na 7. spratu. Tu bi u igri moglo biti više različitih kombinacija:

1. da se izgradi nastavak postojećih stepenica (skup i obiman zahvat),

2. da se u novoformirani stan ulazi kroz investitorov stan (nije zgodno, pogotovu ako investitor odluči da neki od stanova izda ili proda),

3. da se investitoru dodeli plavi stan ili bar njegov deo (za investitora odlično rešenje, jedini problem je što je plavi stan već odavno otkupljen, adaptiran, uknjižen i useljen).

Dok opština tako petlja sa papirima, investitor na 7. spratu pravi haos. U odsustvu vlasnica plavog i zelenog stana prvo provaljuje u plavi stan, a zatim ruši pregradni zid izmedju plavog i zelenog stana i na kraju pravi rupu na tavanici zelenog stana prečnika od oko 2,5 m (namerno ili slučajno, dimenzije taman za kružne stepenice).

Zamislite šok koji su doživele vlasnice zelenog i plavog stana kad su se vratile kući: njihova dva stana razrušena i spojena u jedan, a medju njihovim, ciglama i prašinom zatrpanim stvarima gazda-Zoran s metrom u ruci premerava i planira gde će mu šta doći.

Iako je on kasnije tvrdio kako je do rušenja zida i tavanice došlo "greškom", tragovi u papirima govore da po svoj prilici nije bila u pitanju samo nehotična greška, već da je tu bilo i nekog plana i organizacije, kao i da se opština iz petnih žila trudila da čitavu ovu ujdurmu pokrije papirima.

Kad čovek uporedi investitorove "aktivnosti" na terenu i dokumentaciju, nametne mu se zaključak da je plan bio da investitor preotme plavi stan, od zelenog takodje štrpne jednu sobu, pa svemu tome doda tavan i napravi leeeep dvoetažni stan, a opština, investitorova dobra vila, će sve to na kraju aminovati upotrebnom dozvolom, nakon čega im ne može niko ništa, jači su od sudbine.

Ostaje još jedno malo pitanje koje zaslužuje objašnjenje: zašto je opština u ovu dramu uvela lik investitorovog brata Gorana. Mislim da je morala, jer Zoranu nije mogla odobriti formiranje još jedne stambene jedinice, budući da je već imao stan u zgradi. A bilo bi im i nezgodno napisati onu rečenicu o "opštem društvenom interesu", pošto investitor nije bio stambeno ugrožen, već je sa svoja 64 kvadrata stambenog prostora i po merilima daleko bogatijih zemalja, bio više nego dobro stambeno zbrinuti samac. Zato su uveli novo, stambeno nezbrinuto lice, Gorana.

Kad je gazda-Zoran na jedvite jade i uz pomoć policije izbačen iz zelenog i plavog stana, ostao je bez lepog parčeta 7. sprata i ulaza i rastužio se. Ali se brzo oporavio i snašao i, ne časeći časa, u hodu prešao na plan "B" - pripajanje iz osvete: uleteo je na terasu zelenog stana, tamo zazidao vrata i prozor zelene kuhinje, zatim i na drugu terasu, koja je služila kao put za evakuaciju u slučaju požara, zazidao i nju, a tavan, i to ceo, a ne njegov jedan deo, pripojio je još čim se uselio u nadzidani stan.

Onda je u martu-aprilu odšetao do opštine i zatražio retroaktivno odobrenje za već sprovedeno pripajanje. A taj, zna se, što god od opštine zatraži, taj to i dobije. Sve je on to lepo regulisao, ali se, obnevideo od pohlepe, zaboravio i napravio grešku koja je mogla biti katastrofaalna, da mu nije bilo dobrih opštinskih vila: zatvorio je terasu koja je bila put za evakuaciju u slučaju požara, zbog čega ne samo da nikad ne bi dobio saglasnost od protivpožarne inspekcije, nego je mogao je biti i kažnjen. Opština se našla na teškim mukama: kako da mu izda gradjevinsku dozvolu iako se to ne sme? Bile su joj potrebne sve zakonom propisane saglasnosti, a Kastratović ih nije mogao pribaviti. Tu ti se neka dobra lila-vila doseti da su ostanule one dve saglasnosti iz onog ranijeg neuspelog projekta na ime Gorana Kastratovića, te ih iskopa i turi u predmet Zorana Kastratovića za pripajanje. Pa jes', šteta bi bilo baciti tako lepe saglasnosti!

Tako smo u daljem sledu dobili jedan "hibridni" predmet u kom se dve gradjevinske i upotrebna dozvola (koje će biti detaljno obradjene u narednim nastavcima) odnose na jedan projekat a pozivaju se na saglasnosti za neki deseti.

Još da nije izdajničkih datuma i slova, da su nekako mogli da nalupaju nekoliko pečata na projektu i da nema zlih vila koje su naučile svih 30 slova! Niko nikad ne bi saznao za ove manipulacije! A kad zgrada počne da se ruši i da curi na sve strane, opštinski inpektori bi mirno rekli da nemaju pojma šta je tome uzrok, i svima bi bilo lepo, hm... skoro svima...

Lila vila (Jorgovanka), bez koje bi i Čajkovski teško uspeo u životu.

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Prijava

Noviji članci

GTranslate