7. Finalna obrada

Written by Sonja

Monday, 08 March 2010 08:56

There are no translations available.

Kako koji prostor osvoji, tako investitor na njemu posadi nekoliko "jakih" prostorija (kupatila, terase, kuhinje). Iako primitivan metod, ovo lukavstvo mu je bilo dvostruko korisno.

S jedne strane, kao što drveće na nestabilnom terenu čuva zemljište od erozije, tako su ove njegove skupe i teške prostorije bile preventiva od glupih ideja koje bi mogle pasti na pamet oštećenima. Kad bi neko izneo zahtev da se ovaj sumanuti čardak ni na nebu ni na zemlji npr. sruši ili bar malo dovede u red premeštanjem nekog kupatila na podesnije mesto, gradjevinski inspektor bi ga razrogačenih očiju, dramatično, skoro preteći, upitao: "Znate li vi koliko bi to koštalo?". Pa jeste, mora čovek da brine o opštinskom budžetu. Istovremeno bi se investitoru pri ruci našli i mnogi humanisti koji će drznika podsetiti koliko je nečovečna i sama pomisao o rušenju tako važnih prostorija, jer bi za investitora rušenje jednog jedinog kupatila, kuhinje ili terase značilo isto kao da ste mu iščupali srce iz grudi, a lepo je rečeno u više navrata da su te grudi "od opšteg društvenog interesa". Obaška što bi bio narušen i arhitektonski sklad, investitorov srećni broj prostorija i ravnoteža zgrade.

S druge strane, ovakve prostorije, i kad su savršeno izvedene, nose rizik od procurivanja i vrlo opterećuju konstrukciju, a u ovom slučaju je zbog horizontalne kanalizacione mreže i nedostatka nosećih stubova stoprocentno sigurno da će pre ili kasnije doći do poplava i curkanja fekalne vode i do pucanja konstrukcije, pa je mnogo uputnije sve to, blago čika-investitoru, izgraditi iznad tudjih stanova.

Pošto je proteran iz plavog i zelenog stana, a onda od opštine ekspresno utešen saglasnošću da zazida deo jedne od dve terase na 7. spratu, investitor je prvo srušio kuhinju u svom nadzidanom (žutom stanu), a zatim izgradio druge dve, pa onda još jedno kupatilo, a sve upravo na otetim terasama.

"Ajd' dobro što hoće dva kupatila, ima se, može se. Ali šta će mu dve kuhinje, pitali su se neki naivni koji su imali uvid u njegove radove." Eeee!!! Misli gazda-Zoki na budućnost i starost! Već tad, početkom 1994., ako ne i od ranije, on je imao zacrtano u svojoj drugoj petoljetki da u zgradi i šire osvoji sve što može, a onda osvojeno izdeli i rasproda.

Dok je on gradio, vlasnica zelenog stana je po opštini pištala kao ljuta guja, jer su je ostavili bez prirodnog svetla i ventilacije u kuhinji. Opština se tu smiluje, te naloži Kastratoviću da zid koji je bio podigao na terasi pomeri za širinu prozora i nevoljnici otvori prozor na bočnoj fasadi. Eto joj, nek se najede. Nemojte misliti da je investitoru bilo lako odreći se svoja 4 pošteno, krvavim radom stečena kvadrata, ali ljudina u tom teškom trenutku stisne srce, učini humano delo i toj dosadnjakovićki i sitničarki pokloni četiri rodjena m2, pa joj još i prokleti prozor na bočnoj fasadi otvori.

Ali kod investitora nema ništa džabe, čak ni kad nešto pokloni. Samo što je ugradio prozor, još se na njemu ni farba nije osušila, krenuo je u naplatu svog velikodušnog ustupka i ispostavio vlasnici zelenog stana zahtev da sprovede kanalizacionu horizontalu po podu njene kuhinje. Njoj onako izbezumljenoj od šikane kroz koju je investitor provlačio prethodnih meseci i godina nije više padalo na pamet da "posluje" sa njim, te učtivi predlog odbije, a uzgredne pretnje prečuje. Na to investitor upregne svoje opštinske službenike da mu izboksuju omiljenu mu kanalizacionu horizontalu, a oni po svom običaju rado pristanu. Izadju na teren investitorove opštinske dobre vile, primene član 12 stav 6 Zakona o nadzidjivanju zgrada po kom su stanari dužni da investitoru omoguće pristup prostorijama i uredjajima koji su potrebni za nadzidjivanje i isprate čitavo postavljanje i ubetoniravanje kanalizacione horizontale. Ovo je valjda jedini član ovog zakona koji je primenjen, i to muški, uz veeeliko prekoračenje, jer u njemu ne piše da su stanari dužni da omoguće i kršenje gradjevinskih propisa, niti da snose posledice istog kršenja, a vlasnica zelenog stana je autoritetom vlasti i investitorovim pretnjama prisiljena upravo na to. Ponovo vlasnica zelenog stana pišti i vrišti, ali ovog puta joj nema spasa. Iskoristila je bonus. Pa neće je valjda opština da opozove sopstvenu odluku?! To ne biva.

Sad je sve bilo spremno za rasparčavanje plena. Tu ponovo na scenu izlazi Sofija Milović. Nema biznisa bez nje. Investitor tranžira svih 300 m2, praveći razdeljke na 7 spratu i tavanu, a Sofke dokumentacijom raščešljava i zagladjuje, glanca i polira do visokog sjaja (i zataškava, ali samo kad zatreba).

Tranžiranje:

Sofijina polir-pasta:

Nekako nemarno, skoro uzgred, pominje da je investitor odstupio od datog odobrenja i odobrene tehničke dokumentacije i formirao dve umesto jedne stambene jedinice, ali je to, izgleda, bila zanemarljiva činjenica koja nije zavredjivala duže zadržavanje i objašnjavanje, naročito kad se Sofke seti opšteg društvenog interesa. Prekoračio, pa šta? Živom čoveku se svašta dešava, i da se upiški u gaće, pa nikom ništa. Evo sad Sofke njemu izda novo rešenjce i mirna Bačka. Takodje, ponovo se tvrdi da je tehnička dokumentacija u redu. Šta je više u toj dokumentaciji moglo biti u redu, kad odavno ništa nije isto kao na početku, a ni ono s početka nije bilo u redu? : ))). Ali ko te pita! Važno je šta Sofke kaže.

Što se pak tiče saglasnosti sa projektnom dokumentacijom od nadležnih službi, pa već ih je sve vrednica-urednica pobrojala u prethodnom rešenju! Neće valjda k'o papagaj ponavljati sto puta kako je investitor pribavio potrebne saglasnosti, sve do poslednje! Šta, nove saglasnosti zato što je promenjen projekat? Ma, lažu pakosnici koji tvrde da je projekat promenjen! On je ostao isti, samo je od njega odstupljeno. : )) A ja mislila...

E sad, možda se pitate kako mogu biti sigurna da je baš Sofija Milović pisala ovo rešenje. Pa rekla mi ona sama i napisala. : ))) Obratite pažnju na zaglavlje, poslednji red. Kao ni u jednom drugom, u ovom rešenju su navedeni inicijali lica koja su ga pisala: SM/MB. U adminitraciji je uobičajeno da se u dokumentima navode ovakvi inicijali, prvo ovlašćenog lica koje je dokument sačinilo i potpisalo, a onda, posle kose crte, obično daktilografa ili zapisničara, redje pomoćnika. Nije teško odgonetnuti da se iza onog "SM" skoro sigurno krije Sofija Milović, a iza "MB" verovatno Mira Bajilović. Na njih ukazuju i druge indicije za koje trenutno nemam vremena, ali ću ih možda izložiti nekim drugim povodom.

Malo čudi kako se uvek opreznoj Sofiji omaklo ovakvo istrčavanje sa inicijalima. Je li to njoj u momentu pala koncentracija ili je zbog nečeg morala da se malo razotkrije? Izgleda, ni jedno od toga, nego nešto sasvim treće. Kako sam se udubljivala u dokumentaciju ovog predmeta, sve mi je upadljiviji postajao jedan trend: stepen nezakonitosti, a to će reći "hrabrosti" službenika Opštine Savski venac da ih počine, je u periodu od 1991. do 1995. naglo rastao, zatim se u očekivanju smene vlasti ova kriva malo nagnula ka x-osi (nešto blaži rast hrabrosti), da bi se posle 2000. i one naše bedne "taknuto-maknuto-reforme" u kojoj niko nije odgovarao ni za jedno ranije zlodelo, postepeno stabilizovala na apsolutnom maksimumu koji bi se mogao opisati kao stanje nirvane, blaženstva, nedodirljivosti i nezainteresovanosti za svaki prigovor. Sad svakom nezadovoljnom patuljku mirno odgovore: "Tuži nas!", okrenu mu ledja i odu drugim poslom.

Pomenuti inicijali kazuju i da je upravo Sofija Milović ono lice koje je falsifikovalo potpis Veselina Boškovića u ovom, ali i u drugim sličnim rešenjima. Ali ni za to nikog nije briga. Jeste to, kažu, falsifikat, ali je delo zastarelo, pa će Sofija Milović ostati u opštini do odlaska u penziju ili dok sama ne odluči da ode, najverovatnije na bolje radno mesto.

Ovo rešenje je bilo početak izlazne strategije i unovčavanja investitorove i opštinske maštovitosti i hrabrosti. Nakon njega biće izdata upotrebna dozvola i investitor će, čim dovrši sve započete radove : ))), moći da proda jedan stan, a u drugom da živi ili da proda oba stana i izgubi se u vidu lastinog repa, pravac Dedinje, gde će u prirodi, uz cvrkut ptica i miris cveća započeti novi još lepši i veći projekat, ako se tako nešto uopšte može zamisliti.

Hendl

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Main menu

Članci

Vreme uživo

Who is online

Prijava

Noviji članci

GTranslate