Danas pročitano mišljenje odn. pravno tumačenje legalnosti deklaracije kosovo-metohijskih Albanaca o proglašenju nezavisne države Kosovo i nije i jeste iznenadjenje. Nije, jer se samo ovakva odluka mogla očekivati od sudskog veća sastavljenog od sudija zemalja koje već godinama grčevito brane svoje, nama još uvek nepoznate i nerazumljve interese na KiM, koje Srbija svojim insistiranjem na svojoj celovitosti očigledno ometa, a jeste, jer je većina nas običnih gradjana tokom proteklih godina zdravo za gotovo prihvatila uverenje naših uglednih pravnika i političara da je otcepljenje protivno normama medjunarodnog prava. Sad se ispostavlja da se otcepljenje u tim normama nigde ne pominje, a još manje reguliše. Kako se sve što nije izričito zabranjeno u principu smatra dozvoljenim, tj. legalnim,  otcepljenje Kosova bi bilo legalno da je sprovedeno u skladu sa propisanim procedurama. Pitanje kakve knjige i propise su naši pravnici i političari čitali, gde su pronašli da je otcepljenje zabranjeno medjunarodnim pravom, trenutno nije aktuelno, mada ne mislim da ga treba zaboraviti za sva vremena.

Ali bez obzira na to jesmo li ili nismo iznenadjeni i ako jesmo, koliko smo, mislim da u svakom slučaju ovo mišljenje zaslužuje mnogo dublju analizu nego bilo koje drugo o našim prilikama dosad. Čini mi se da će ovaj dokument imati dalekosežne posledice po čitav region, mada je Haški sud pravde, verovatno iz svojih institucionalnih i medjunarodno-političkih razloga, učinio sve da sroči takve formulacije kojim će upravo ovo biti izbegnuto, a problem bezbolno vraćen u političke "laissez faire" - vode. Koliko god se oni trudili da to izbegnu,  sve buduće aktivnosti svih učesnika, a mnogo ih je, neminovno će se orijentisati prema njihovom danas pročitanom mišljenju. Njihovo razumljivo odbijanje da se bave pravnim posledicama proglašenja države Kosovo, jer o tome nisu ni bili pitani, situaciju čini samo još složenijom.   

Mi, kao već odavno nasukani puki objekti u plićaku u kom ne možemo da vidimo beskrajni svet dubina medjunarodnih odnosa i interesa, već samo površinu blata u kom se praćakamo i koje svakim svojim pokušajem da se iskobeljamo samo činimo još guščim i neprozirnijim, zaglibljujemo se sve dublje i dublje, a i kad mirujemo ne mislimo i ne posmatramo, jer smo se od toga već odvikli, nego ili spavamo ili se bavimo ličnim i stranačkim interesima i, što je još češći slučaj, političkim i ostalim glupostima.

Prvi utisak koji se verovatno kod većine nas pojavio bar na trenutak, da je namera sudskog veća bila da pomogne "sirotim kosovskim Albancima" u njihovoj nameri da dodju do još jedne države,  može i ne mora biti tačan, ali je zanemarljiv u odnosu na šire političke posledice koje će ovo sudijsko mišljenje izazvati. 

Drugi utisak da se ovim izlazi u susret potrebi SAD za održavanjem krize niskog intenziteta na Balkanu kojom će one učvrsti svoj položaj u Evropi i dalje proširiti i uvećati svoj uticaj na svetske privredne i političke tokove je malo bliži istini  i ima daleko veći značaj od prvog, ali ni on nije presudan za našu dalju sudbinu i aktivnosti.

Tek nakon pažljivog iščitavanja jedne po jedne rečenice, ne jednom, nego desetak puta, pa opet iz početka još desetak, sve dok sve ne naučimo napamet, moći ćemo da uočimo za budućnost Srbije i regiona najbitnije pravce razmišljanja.

Najvažniji se čini opšti utisak je da je danas Medjunarodni sud pravde otvorio mnogo novih pitanja bez odgovora, a istovremeno i mnogo novih puteva delovanja svim akterima i, što je najgore, mnogo nerazumnih nada, što najčešće završava veoma loše. Bar nas koji ovde živomo tako uči naše istorijsko i životno iskustvo.

Zato mi se ovaj sudski dokument čini potencijalno izuzetno opasnim poigravanjem jednom teškom, viševekovnom krizom sa mnogo različitih uzroka, dimenzija i učesnika, ukratko igranjem šibicama iznad bureta baruta. Od danas kao da počinje neko zgušnjavanje i ubrzavanje vremena naših prostora  na kojim će neprekidno rasti osetljivost na svaki neoprezni potez i rizici da će neka neoprezna javno izgovorena reč postati okidač za čitav niz neželjenih dogadjaja. Od svih nas će to iziskivati mnogo uzdržavanja od lupetanja, ne samo o KiM-u nego i o bilo kojoj drugoj temi i mnogo više znanja i zalaganja nego bilo kad ranije.